Lice je u poslednjih 7 godina bila tema zbog koje bih pocrvenela ili čak napustila prostoriju u kojoj se priča o njoj. Jednostavno je bilo isuviše teško slušati druge devojke koje govore da im je dan propao ili da će se ubiti zbog jedne male mikrobubuljice.
Dakle, kroz osnovnu školu sam imala zaista zahvalnu kožu, nikada problema sa njom. Dok nisam upisala srednju školu, gde su se u prvoj godini pojavile prve bubuljice. Mislila sam, pubertet je, normalno je da se dešavaju promene. Međutim, te bubuljice su bile sve ozbiljnije i bolnije. To me je jako mučilo. Naravno, zabrinuti roditelji i ja smo krenuli od dermatologa jer smo smatrali da je tako najsigurnije i najbolje. Otišli smo kod najboljeg dermatologa za koju smo znali koja je bila tad u penziji i ona mi je za početak uzela bris jedne od bubuljica i navodno poslala na analizu. Kao rezultat nam je samo rekla da je to posledica tinejdzerskih godina. Tu sam se slomila. Kada će proći?? Koliko će trajati?? Zašto se to baš meni dešava? ...
Medjutim, doktorica me je uverila da će sve biti u redu i mi smo joj naravno slepo verovali. Rađene su mi razne terapije kod nje. Svake nedelje sam isla na elektroforezu i dva puta nedeljno na čišćenje lica, a to je ceđenje izuzetno bolnih akni! Zabranila mi je šminkanje i znatno promenila ishranu govoreći da je čips najveće zlo na svetu. Ja sam jako odgovorna i savesna, i u tom trenutku sam bila sposobna da uradim bilo šta, samo da bubuljice odu.
Stanje se nije menjalo, a osim vremena i novac je leteo iz našeg dzepa u njen. Ja sam tu htela da odustanem, ali me je tata ubeđivao govoreći da će sve uraditi samo da se izlečim.
Znam da zvuči kao da je u pitanju ozbiljna bolest, ali devojci u njenim srednjskolskim danima bubuljice to zaista i jesu.
Shvativši da se moje lice ne oporavlja, odlučili smo da posle brda bačenih para, odlazimo drugom kožnom doktoru koji me je savetovao sapunom od kozijeg mleka i zelenom glinom. To sam i pre upotrebe znala da neće pomoći. Svejedno, dala sam mu priliku. Stanje nepromenjeno. I tako, niz doktora i dermatologa i još duži nizovi lekova i preparata.
Zatim, na ivici očaja smo se obratili jednoj ženi, takođe doktor u penziji, koja se bavi preparatima od biljaka koje je ona sama pravila. Ona je bila izuzetno povoljna jer sastojci za preparate nisu bili skupi. Obećavala mi je da ću biti kao preporođena nakon mesec dana. Prođe i više, a meni isto. Sećam se jednog dana kada mi je koža izgledala kao da je izgorela i sva se ljuštila i otpadala sa lica u komadima. To je bio toliki horor da ja nisam mogla da odem u školu.
.......
Razni čajevi, oblozi i tečnosti za ispiranja....
....
I čujem ja za jednu polikliniku u Novom Sadu koja se bavi laserskim uklanjanjem akni. Iako ovo ''laser'' zvuči prilično ozbiljno, ja nisam marila. Krenula sam tako prvo na besplatan pregled i konsultacije kod dve njihove doktorice od kojih je jedna i vlasnica same poliklinike. Rekle su mi da ja nisam nikakav problem za njih i da će biti sve gotovo nakon 10 laserskih tretmana, zatim 20, zatim neki drugi laser i tako dalje....
Svaki laser je bio oko 4000, a uz tretman je išlo je čuveno cedjenje koje je koštalo 2000 dinara. Očigledno, to je bilo ceđenje novčanika. Posle više od 150 000 dinara koje smo tamo ostavili, odustali smo.
A onda je došlo vreme da se prvi put ide kod ginekologa na uobičajen pregled, da bi mi doktorica rekla da ja imam sindrom policističnih jajnika i da je to uzrok mog problema! Prepisala mi je terapiju i nakon potrošene kutije Diane35, ja sam se oporavila. Iako su akne prošle, ostavile su za sobom vidljiv trag na mom licu koji me muči i dan danas.
To je bilo brzo i kratko upoznavanje sa malim delom moje borbe sa bubuljicama. Naravno, o svakom procesu ću pojedinačno pisati i detaljnije objasniti. A tek kada krenem o PCOS (sindrom policističnih jajnika), neću moći da se zaustavim....................... :)
0 коментара